Свeтски дaн срцa

Свeтски дaн срцa, 29. сeптeмбaр. – ’’У срцу здрaвљa’’ 

Светски дан срца установљен је 2000. године са циљем да се људима широм света пошаље порука да су болести срца и крвних судова водећи узрок смртних исхода и да сваке године однесу 17,3 милиона живата. Процењује се да ће тај број до 2030. године порасти на 23 милиона. 

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом ''У срцу здравља''. Светски дан срца 2014. године усмерен је на стварање здравог окружења које би омагућило људима да направе позитивне промене које могу да смање ризик од срчаних болести и можданог удара. Ова колективна акција може да допринесе да се прерана смртност услед кардиоваскуларних обољења до 2025. године  смањи бар за 25%. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смртних исхода може спречити контролом главних фактора ризика ( пушење, неправилна исхрана и физичка активност ).

Од болести срца и крвних судова током 2012. године  у Србији су умрле 54.972 особе ( 25.307 мушкараца и 29.665 жена. Болести срца и крвних судова са учешћем 53,7 % су водећи узрок умирања у Србији. Као најтежи облик исхемијске болести срца, акутни коронарни синдром ( АКС ) водећи је здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. Акутни коронарни синдром укључује  акутни инфаркт миокарда и нестабилну ангину пекторис. АКС у Србији чинио је 55,1 % свих смртних исхода од исхемијске болести срца у 2012. години . Инфаркт миокарда је дијагностикован код 96,5 % , а нестабилна ангина пекторис код 3,5 % .

Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова

  Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Уколико пушач користи истивремено и орална контрацептивно средства, ризик се повећава за чак 20 пута.

  Неправилна исхрана – фактор је сама по себи, али је повезана и са другим  факторима ризика којису одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спадају гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20 % свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара  пре 65. године  живота за 3 до 5 пута. У Србији је гојазност присутна код 23 % одраслог становништва узраста преко 20. година.

  Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова. Представља и фактор ризика за настанак гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Свакодневна получасовна шетња брзим кораком смањује ризик од срчаног удара за 18 % , а од можданог за 11 % .

Болести срца и шлог се могу спречити јер су проузроковани превентабилним факторима ризика. Они се могу у великој мери спречити и контролисати усвајањем здравих навика као што су правилна исхрана, редовно бављенје физичком активношћу и остављањем пушења. Такође средина у којој живимо може имати велики утицај на људе да направе здраве изборе за здраво срце.

Ове године Светски дан срца апелује на локалне заједнице да постану здраве средине у којима ће људи имати могућност да праве изборе.

 Активности које треба предузети у локалној заједници:

1.Повећањ квалитета физичког васпитања у школама.

2. Формирање безбедних терена за физичке активности – пространа игралишта, добро осветљена

3. Обезбеђивање здраве хране у школама, болницама, радним организацијама.

 Активности у кругу породице:

1.  Обезбедити правилну исхрану

2.  Забранити пушење у домаћинству 

3.  Ограничити гледање телевизије код куће. Организовати активности на отвореном – вожња бициклом, шетња...